Специјални резерват природе ,,Увац,, богат је скаршћеним површинама у којима су бројни крашки облици: крашке површи, увале, вртаче, окапине, прерасти, пећине и јаме.
Пећине су бројне и по величини варирају од поткапина до највећег до сада познатог пећинског система у Србији, Ушачког пећинског система.Поред величине, овај систем и по другим карактеристикама представља један од најзанимљивијих спелеолошких објеката у Србији и представља једно од темељних вредности резервата.
Систем се састоји од две пећине и једне јаме чији су канали међусобно повезани и имају укупну дужину од 6185 м.Највећи део система чини Ушачка пећина. Има два улаза, први у селу Горње Лопиже а други у кориту Увца. За нијансу краћа је Ледена пећина. Главни канал Ледене пећине простире се практично паралелно главном каналу Ушачке пећине, на растојању од око сто метара. Најмањи, али и најинтересантнији део Ушачког пећинског система чини јама Бездана. Улаз у јаму налази се на крају слепе долине Милетин До.
Када је реч о пећинама, свакако треба издвојити Тубића, Баждарску и Јаворску пећину.Прва се налази у селу Лопиже, засеок Тубићи. Има два улаза и повремено је хидролошки активна. Баждарска пећина налази се у селу Урсуле, десет километара северозападно од Сјенице. Јаворска пећина (Дуруља) налази се ум селу Буковик и кроз њу пролази Калипољска река – река понорница коју на изласку из пећине називају Вршевина и која се улива у Златарско језеро.
Пећине на територији Специјалног резервата прроде ,,Увац,,одликује богатство пећинског накита таложеног из прокапних вода у виду сталактита, сталагмита, стубова, драперија, стакластих иглица итд.