Манастир Дубница се налази у селу Божетићи на обронцима планине Јавор, само неколико километара од сјеницког језера.
Народни историчар и приповедач је објасњавао постојање усамљеног, тајанственог манастира са бриљантно клесаним порталима, розетама, прозорима и олтарским нишама, који су морали имати дуго трајање и краљевско порекло. Најновији траг упуцује на прве деценије 15. века, прецизније на епоху обласних господара, када је манастир Дубница подигнут на темељима неке старије градјевине. То је време када су у Србији и Босни великаши и зупани обнављали утврдјене градове. Медјутим, од остатака цркве и конака из тог периода данас се мало шта мозе распознати. На једином и вец испраном остатку фреске, на довратнику портала наоса, три од четири словна броја шкрто сведоче да је Манастир Дубница градјен и зивописан 1422. године. После више од два века, манастир Дубница је дозивео свој највеци успон. Било је то у времену када се на трону рашких митрополита, и касније пецког патријарха, налазио Гаврило Рајиц-Рашковиц, један од најзнаменитијих представника познате лозе, кнезева Рашковица. Мозда најлепсе предање које се сачувало у народу овога краја, и данас зиво, даје за право онима који тајанствену Дубницу доводе у везу са прастарим задузбинама Немањица. Тај су манастир, казу, касније обнављали Расковици, јер су и они од лозе Немањића. Арсеније Царнојевиц је, тумаце приповедаци и хроницари, последњу зиму пред Велику Сеобу провео у Дубници безбедан и сигуран до пролеца 1690. године, када је са народом и свестенством пресао Саву и Дунав. Са њима се селио и велики број зитеља Старог Влаха и Полимља, на челу са кнезевима Расковицима. Турци су зато манастир спалили до темеља. Манастир Дубница је у тами векова био неугасиво кандило између Јавора и Увца, тапија немањићке земље. Народ се у турском ропству окупљао у потаји око манастира, кришом крштавао и венчавао. Гореле су свеће за живе и мртве, призиван Бог да врати живе са ратишта, да изагна освајача, да подари новорођенче, да опрости грехе.
После истраживачких и конзерваторских радова које су обавили стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Краљева, на остацима манастирских рушевина, чувени каменорезац Милијан Ђоковић из Сирогојна, са групом својих мајстора, озидао је од камена и сиге манастирску цркву Свете Тројице.