Планина Јавор протеже се североисточном границом наше општине Нова Варош у дужини од 16 км. На истоку се наслања на западне обронке познате по лепоти планине Голије, а на западу је у тесној вези са кречњачким масивом Муртенице. Источни део Јавора је благо заталасана површ пространих ливада прошараних шумарцима, претежно букове шуме. Површ се пружа у правцу-СЗ-ЈИ у дужини од 3,5 км. и у ширини од око 2 км. Надморска висина се креће између 1300 и 1350. Окружена је висовима са свих страна, међу којима је на западном делу и Василин врх (1519 м )-највиши врх Јавора, а одмах до њега је и Јанков врх (1492 м). Оба виса као и простор између њих изграђени су од мезозојских кречњака знатне дебљине и чистоће, па се у том делу развила типична крашка хидрографија. Најинтересантнији делови су Дубоки поток са стрмим кањонским странама и Долине где се у низу формирало 13 већих и више мањих вртача. Крашка хидрографија манифестује се у виду јаких крашких извора - врела (Корићанско, Штитковачко, Трудовачко) и понорница - Калипољска река.
Северну страну јаворске површи оквирују висови: Дијело (1415 м) и Троглав (1419 м), а југоисточну Бољетин (1415 м), Шабанац (1402 м) и Гобељића крш (1444 м). Један део површи увукао се између Дубоког потока и речице Луга у правцу југозапада ка селима Љепојевићи и Кладница. Зове се Ограђеник а димензије су му 1,5-2 км са 750-850 м. Заобљени облици рељефа погодују разним дисциплинама зимских спортова.
Вододржљиве стене и повољан распоред падавина условили су појаву многобројних извора од којих су се формирали бројни поточићи, потоци и речице. Највише их има на северним и источним падинама. На северозападу на простору Честих врела, једним од најлепших делова Јавора од 8 мањих водотока формирала се изворишна челенка Тисовице, а са северне стране од 6 водотока изворишна челенка Брадића реке. Река Ношница извире у пределу између Јавора и Голије. Она се састаје са Голијском Моравицом код села Међуречје више Ивањице, те као Моравица тече на север све до Пожеге где се састаје са Ђетињом. У источном делу површи развила се Студена река са десном притоком Луг. Луг тече средином јаворске површи ка југу у којој је формирала плитку и широку долину са прелепим околишем. Од Василине чесме и извесног броја потока формирао се Дубоки поток, такође, десна притока Студене реке. Студена река са Радевском реком чини реку Кладницу, десну притоку Увца. Све ове реке одликују се чистом и бистром водом, прве класе, богате пастрмком и другом рибом, а окружене су разноврсним облицима рељефа и разноврсном флором па су веома интересантне за посетиоце.
Јавор је шумовита планина у којој преовлађују букове шуме а нешто мање и мешовите шуме. Највећи комплекс букових шума протеже се северним падинама планине у простору од 6,5x2,5 км. Источне и југоисточне падине прекривене су мешовитим шумама букве, јеле и смрче.
Јавор је познат и по ловној дивљачи па има услова и за развој ловног туризма. Нарочито је интересантна срна које има највише у пределу Честих врела и Студене реке.
Јавор и његова околина познати су и по историјским догађајима који су се одиграли на овом простору. Бројни су шанчеви из Првог спрског устанка, српско - турског рата 1876-1877. године и Првог балканског рата. Јавор чува успомену на Калипољску битку која се одиграла 24. јуна 1876. године. У недељу пред Видовдан је дан народног окупљања са широког подручја планине што би се могло искористити за обогаћивање туристичке понуде.
Јавор је планина која на релативно малом простору поседује знатан број различитих природних особености и антропогених мотива. Благи терени са ливадском вегетацијом погодни су за зимске спортове и летњу рекреацију, а многобројни извори и поточићи бистре воде који се повијају кроз шаренило ливада, пашњака, пропланака и шума делују освежавајуће и погодно за одмор и опоравак. Са Калипољем, Буковичком пећином (Дуруља), Штитковом и историјским наслеђем могао би чинити јединствен туристички комплекс, што би за будуће планере требало бити основно полазиште.