Белоглави суп у лету

 

Белоглави суп у лету

 

 

 

Увачко језеро

 

УВАЧКО ЈЕЗЕРО

На Растокама, месту где се Увац растакао у два рукавца, а мештани села између Јавора и Златара га бродили, средином седамдесетих година прошлог века огласиле су се мине. Неимари су подизали трећу брану у срцу плаховитог пештерског делије.

Изградњом земљане бране од 110 метара (највиша у Србији) створено је језеро дуго 27 километара са 212 милиона кубика воде, која покреће агрегат снаге 36 мегавата и производи годишње 70 милиона киловатчасова струје.

На обалама овог језера налази се највеће станиште белоглавог супа на Балкану. Овом језеру припадају и чувени меандри реке Увац. Језеро је пребогато разним врстама рибе а свуд около се пружа прелеп поглед.

ЗЛАТАРСКО ЈЕЗЕРО

Златарско језеро или језеро Кокин Брод је вештачко језеро у долини Увца. Налази се између планина Златара нља југо-западу и Муртенице на северо-истоку., 10-15км од Нове Вароши. Језеро има површину од 7,25км², а дугачко је од 15км до 23км. Настало је 60-их година изградњом која је преградила реку Увац код Кокиног Брода. Брана електране је висока 83 метра и највећа је земљана брана изграђена у Европи, а ниво језера због ње варира и до 45м.

Златарско језеро је треће по величини у Србији после Ђердапскоги језера Перућац на Дрини. Ово језеро је пловно својим највећим делом а вожња чамцем по овом језеру представља јединствен доживљај.

РАДОИЊСКО ЈЕЗЕРО

Радоињско језеро представља компензациони басен за хидроелектрану Бистрица и одликује се стабилном обалском линијом, сто знаци да су амплитуде водостаја незнатне током године. Обалска линија  је дугацка 25 км, а највеци део језера лежи у клисурастом делу долине Увца, са водом у којој током лета  преовладјују зелени тонови провидности до 3–4 м. Приобални појас Радоињског језера и његов непосредни слив изградјени су од цврстих стена (серпентини, дијабаз–рожнаци), те је спирање материјала незнатно и представља најзанимљивији оцувани део Природног резервата И категорије, Увац.