Најнизводније језеро на Увцу је Радоињско језеро и саставни је део Специјалног резервата природе „Увац“, природног добра прве категорије, од изузетног значаја за Републику Србију.
Налази се на 805m надморске висине. Настало је подизањем бране на 43 km од ушћа Увца у Лим. Брана је изграђена на 760mнв, висока је 40m и дуга 150m. Површина језера је око 180ha. Језеро је укљештено између стрмих кречњачких обала и дугачко 11km са највећом дубином од око 30m. Ширина воденог огледала непосредно иза бране износи 300 - 500m, али се језеро узводно сужава тако да је на неким местима уже од 50m.     
Спада у групу мањих вештачких језера са капацитетом од 4 милиона m3. Просечни протицај воде на месту бране је 13m3/s. У време високог водостаја, вода Радоињског језера допире до бране у Кокином Броду. Температура воде је нешто нижа од Златарског и Увачког језера (10-120С) зато што долази са дна Златарског језера и додатно се расхлађује пролазећи кроз турбине хидроелектране „Кокин Брод“. Има мало колоидних честица у води, због релативно чврсте обале, што условљава и провидност до 5m. Иначе, ово језеро има улогу резервоара воде за хидроелектрану „Бистрица“ на десној обали језера Потпећ на Лиму. Од Радоињског језера до ушћа у Лим, Увац нема већих притока. У извесном смислу је то компензациони базен из којег се у систем Лима тунелима пребацује знатна количина воде за хидроелектрану „Бистрица“ а потом у језеро Потпећ.
Радоињско језеро је изузетно богато рибљим фондом, а најзначајнији представници су: златовчица, клен, скобаљ, плотица, мрена, шаран...
Такође, на литицама Радоињског језера се гнезди белоглави суп - 2014. године избројана су 22 пара, а 2015. године 24 пара.