Referendumsko pitanje je ustanovljeno i glasiće: “Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?” Da li na osnovu ovog pitanja običan građanin Srbije može da shvati suštinu ove promene Ustava?

Naravno da ne, zato što vlast ćuti o ovim izmenama, deo opozicije takođe ćuti, svi mediji ćute i niko od njih ne informiše građane precizno o čemu se ovde zapravo radi i koja je poenta referenduma. Izgled glasačkog listića koji će vas čekati na vašem glasačkom mestu 16. januara možete pogledati OVDE.

Da. Dve nevladine organizacije pod imenima koja zvuče poprilično “državno” (NVO Društvo sudija Srbije i NVO Udruženje tužilaca Srbije) su još 2018. godine inicirale izmene Ustava u oblasti pravosuđa zbog “usklađivanja sa standardima Evropske Unije i borbe protiv korupcije” (a ni u Nemačkoj ni u Italiji ni u Francuskoj pravosuđe nije takvo kakvim se od nas zahteva da bude).

Oni žele da naprave “nezavisno sudstvo”, odnosno, da promene način na koji se biraju sudije i tužioci. Umesto javno, u narodnoj skupštini, oni traže da se sudije i tužioci biraju međusobno, daleko od očiju javnosti. Paradoksalno (ili ne), ovo otvara prostor za još veću korupciju, još gori partijski uticaj i direktno lobiranje stranog kapitala.

Zvanično, ovo nije referendum ni o Rio Tintu ni o Kosovu ni o bilo kom drugom pitanju. Nezvanično, ukoliko naivno dozvolimo da čitava grana vlasti koja se zove pravosuđe postane “nezavisna” (u stvari, nezavisna od naroda), samo je pitanje trenutka kada će recimo kompanija Rio Tinto, koja je u 2020. godini ostvarila profit od preko 44 milijarde dolara i koja, podsećamo, ima tajne ugovore i sa ovom i sa prethodnom vlašću, u Srbiju postaviti svoju “ekipu” sudija. Te sudije će, zatim, da aminuju svaku odluku koja im je u interesu: i otimačinu privatne imovine zarad eksploatacije litijuma, i proterivanje stanovništva i trajno uništavanje plodnog tla, vodotokova i ekosistema Srbije.

Ovo važi kako za Rio Tinto, tako i za Kosovo, i za udžbenike, i za mini-hidroelektrane, i za izrabljivanje radnika, i za sve ostale navedene stavke. Postoje interesne grupe i lobisti, što domaći, što strani, koji će se truditi ne samo da ih ostvare, nego i da ih ozakone kroz pravosudni sistem Republike Srbije, tako da građani više ni formalno neće imati na šta i kome da se žale.

Finansijska sredstva za pripremu promene Ustava obezbedila je 2018. godine “Fondacija za otvoreno društvo”, koja deluje u preko 120 zemalja sveta, i čiji je predsednik i osnivač Džordž Soroš. NVO Društvu sudija i Udruženju tužilaca Srbije, fiinansijsku podršku za ovaj projekat pružile su i druge Soroševe organizacije kao što je YUCOM. Iste 2018. godine, Soroš mlađi se lično zahvalio predsedniku Vučiću na podršci koju njegove organizacije imaju u Srbiji.

U nekolicini država na svetu među kojima su Rusija i Mađarska, Soroševe organizacije su proglašene nepoželjnim i neprijateljskim elementima, koje se pod plaštom brige za demokratiju i ljudska prava, bave špijunažom i destabilizacijom. Inače, u januaru 2021. je Fondacija za otvoreno društvo proslavila tačno 30 godina aktivnog delovanja na teritoriji Srbije, dakle, kod nas su od 1991. Proverite navedene činjenice pa sami odlučite da li je teorija zavere ili ne.

Ovu ideju ste čuli od opozicije okupljene oko Đilasa/Marinike, Lutovca i Jeremića i vrlo je bitno da u narednim redovima pokušate objektivno i kritički da je sagledate (pogotovo ako ste njihovi glasači i simpatizeri), a ne da je odmah slepo prihvatite kao svoju (baš poput SNS članstva i glasača koji slepo slušaju komande sa vrha). Pre svega, vrlo je zanimljivo da ovaj deo opozicije koji je toliko glasno protiv Vučića, svesno odbija da iskoristi ovu jedinstvenu priliku da mu uzdrma vlast, i to samo dva i po meseca pre izbora, kada čak i u redovima SNS-a pojedini članovi pokazuju neposlušnost i javno istupaju protiv ovih štetnih promena Ustava. Ovo je šansa da se umesto u 117 malih frakcija, cela opozicija i ceo narod “ujedine” u jednoj opciji, a ta opcija se zove NE. Osim što bi zadalo udarac vlastima i poremetilo im planove, ovo bi podiglo moral u narodu i dokazalo da pobeda nije tako nedostižna kako se ponekad čini, a kolektivni pobednički duh bi se prelio i na aprilske izbore.

Dalje, pomenuti deo opozicije govori da je ova vlast nelegitimna i da je samim tim i referendum koji raspisuje nelegitiman (ali, nisu im nelegitimni vanredni izbori koje je ista ta vlast raspisala za april i na koje će rado izaći). Zatim, oni govore da će “vratiti Ustav na staro” kada pobede i dođu na vlast (ali, slučajno ili namerno zaboravljaju da napomenu građanima Srbije i svojim glasačima da je za promenu Ustava potrebna dvotrećinska većina, dakle više nego ubedljiva pobeda, i da do ponovnog stvaranja takvih uslova u skupštini mogu da prođu i decenije). Jedini zaključak koji se nameće je da svaka opozicija koja poziva na bojkot ili ignorisanje referenduma i koja obeshrabruje i demotiviše narod, sarađuje sa ovom vlašću (barem po pitanju referenduma) i time osuđuje građane Srbije decenije štetnog i antinarodnog Ustava. Ko želi, neka glasa za njih na izborima, ali u vezi sa referendumom greše i nikako ih ne treba poslušati, nego treba izaći 16. januara i zaokružiti ne.

Protesti su legitiman način borbe i izražavanja građanskog nezadovoljstva. 99,9% građana koji su izlazili na ove proteste i blokade su obični ljudi, besni i očajni zbog svih stavki koje smo naveli pri vrhu stranice (i još mnogo drugih koje nismo naveli). Faktor koji je ovaj put ujedinio sve te građane i sve te razloge je onaj koji svi osećamo na sopstvenoj koži, nevezano za to za koga glasamo i da li nas politika uopšte zanima, nevezano za to da li imamo ili nemamo para, da li studiramo, da li imamo decu i da li smo u penziji. U pitanju je naravno naše zdravlje, oličeno u našoj ugroženoj i zatrovanoj životnoj sredini.

Međutim, preostalih 0,1% izašlih građana predstavlja “vođe i organizatore” ovih protesta, koji su na našu žalost, počeli međusobno da se dele, da se svađaju oko zahteva i ciljeva, da istovremeno proglašavaju i pobedu i nastavak protesta, da zbunjuju i demotivišu narod, i ono što posebno brine – da spominju kako će blokadama sprečiti narod da izađe na referendum(!?) Zapamtite, kao što su protesti legitiman način za postizanje nekog cilja, tako je i referendum legitiman način, ta dva nikako ne isključuju jedno drugo i ne dozvolite da vas ijedan “vođa” ubedi u suprotno. U borbi za bolje sutra treba iskoristiti svaki dostupan način, treba izaći i na proteste i na referendum.