Heljda

Za heljdu se kaže da je kraljica planina. U zlatarskom kraju se tradicionalno gaji i koristi kao zdrava, lekovita ali i hlebna biljka. U poslednje vreme potražnja za njom je sve veća zbog njenih prehrambenih, ali i lekovitih svojstava, pa njen uzgoj predstavlja veliki potencijal. Heljda se skoro uvek svrstava u žitarice, iako je botanički gledano, ona zeljasto povrće. Osim za ishranu, heljda se koristi i u druge svrhe. Ljuspice heljde, koje predstavljaju zaštitni deo zrna heljde koje se ljuštenjem odvaja od jestivog dela, koriste se, u kombinaciji sa sušenim lekovitim biljem, za proizvodnju jastuka i dušeka kao punjenje za njih.

Heljda je zahvalna biljka jer uspeva na različitim zemljištima. Кratkog je vegetacionog perioda i brzog rasta. Sazreva za otprilike tri meseca od časa sejanja, pa je vrlo pogodna kao predusev, jer brzim rastom prigušuje korov. Heljda ima jednu vrlo zanimljivu osobinu koju nema nijedna druga žitarica. Na zeljastoj stabljici razvija se i do 2000 mirisnih, belih, ružicastih i crvenih cvetova, složenih u grozdaste cvasti, vrlo bogate nektarom, pa ih rado posećuju pčele. Cvetovi se razvijaju neujednačeno tako da vreme cvetanja traje i do trideset dana.

Scroll to Top